Najčešća pitanja o klima uređajima
Klime su sastavni deo svakog domaćinstva i komercijalnog prostora. Donosimo odgovore na 24 pitanja o klima uređajima.
Klime su danas potreba i bez njih ne možemo da funkcionišemo. Nekada je imati klima uređaj bio luksuz zbog visokih cena, dok su danas prisutne u mnogim domovima, ustanovama i kancelarijama zahvaljujući pristupačnim cenama. Klima pruža osećaj komfora i udobnosti. Ovo su odgovori na najčešća pitanja u vezi klima uređaja.
Tehnomedia izbor klima:
1.Kako da izaberem veličinu, kapacitet klime?
Na osnovu više parametara se određuje kapacitet klime, odnosno neophodna jačina. U obzir treba uzeti: veličinu prostorije (namenu i oblik), koliko osoba boravi u prostoriji, koji je položaj unutrašnje jedinice, koliki je broj električnih uređaja u prostoriji, da li postoji termička izolacija kuće ili zgrade, stana, kolika je zastakljena površina, kakav je položaj prostorije i koliki je broj sunčanih strana.
- Klima uređaj kapaciteta 9 000 BTU (“devetka”) preporučuje se za prostorije od 20 do 35 m2
- Klima uređaj kapaciteta 12 000 BTU (“dvanaestica”) preporučuje se za prostorije od 30 do 50 m2
- Klima uređaj kapaciteta 18 000 BTU (“osamnaestica”) preporučuje se za prostorije od 40 do 60 m2
- Klima uređaj kapaciteta 24 000 BTU (“dvadesetcčetvorka”) preporučuje se za prostorije od 70 do 100 m2
Svaki dom se sastoji od nekoliko soba i sa jednom klimom nećete moći svuda da imate istu temperaturu. Zato se predlaže ugradnja dve manje klime, na primer “osamnaestice”.
Prilikom kupovine obratite pažnju na dodatne funkcije koje poseduje vaša klima. Tu mislimo na: jonizator, vrste filtera, prečišćavanje vazduha i na dizajn. Prilikom izbora odgovarajuće klime uzmite u obzir odnos efikasnosti i snage. Za grejanje vam je potreban za oko 30 % jači uređaj u odnosu na hlađenje. Ako vam je potrebna klima za grejanje preporučuje se inverter koji radi i kada je spoljna temperatura -15 stepeni i troši u odnosu na standardne klime i do 40 % manje struje.
2. Koja klima je najbolja?
Sve nove klime su dobre i odluku na kraju ipak donosite vi. Neke su skuplje ili jeftinije, neke traju kraće ili duže, neki modeli su jači u odnosu na druge i slično. U specifikacijama su navedene karakteristike kao i potvrda o kvalitetu. Svi uređaji kupljeni kod nas imaju garanciju, minimalno 2 ili 5 godina tako da ćete biti mirni i sigurni godinama i decenijama. Prilikom kupovine obratite se našem prodavcu i on će vam pomoći oko izbora i rešiti neke nedoumice ako ih imate.
3. Gde postaviti klimu u prostoriji?
Najčešće se postavlja na zid. Vodite računa da ne bude okrenuta tako da direktno duva u vas i ukućane. Ako ne postoji drugo rešenje i to se može rešiti sa usmerivačima vazduha za klimu.
4. Šta je split sistem?
Ovakav model ima dva posebna dela, spoljašnju i unutrašnju jedinicu. Ako imate ovakav model, preporuka je da se prostorije češće provetravaju, jer nema razmene vazduha sa spoljnim već unutrašnji rashlađeni vazduh samo kruži.
5. Šta je inverter klima?
Inverter klima služi i za grejanje, a ne samo za hlađenje. I kada je napolju -15 stepeni odlično će vas ugrejati. Standardne on/off klime mogu do -5 stepeni najviše da rade. Standardne klime punim kapacitetom vazduh uduvavaju, on/off regulacijom i kada je malo ispod ili iznad zadate temperature. Inverter klima je štedljiva i ekonomična. Zahvaljujući naprednoj inverter tehnologiji koju ima brzina rada kompresora je regulisana, a u isto vreme i potrošnja električne energije smanjena.
6. Da li je grejanje klimom najisplativije?
Da. Klime su najštedljiviji uređaji. Osim električne energije, klima koristi i freon, energiju sabijenog gasa. Od energetske klase klime zavisi količina emitovane energije. Primer “dvanaestice” je da uređaj emituje 3 do 5 kW za 1,2 kW utrošene električne energije. Sve je jednostavno. Uključite je i odmah će početi da greje, za razliku od noćne akumulacije peći ili zagrevanja.
7. Kada je spoljna temperatura ispod 0, da li može da greje klima?
Inverter klima sa inverter tehnologijom može da se koristi i do -15 ili -2o stepeni. Spoljna radna temperatura je naznačena u specifikaciji svakog uređaja.
8. Koliko iznosi optimalna temepratura?
Sve zavisi od temperature napolju. Tokom leta i kada vam služi za rashlađivanja kako organizam ne bi doživeo šok, preporučuje se da razlika između unutrašnje i spoljašnje temperature ne bude veća od 10 stepeni.
9. Koja je razlika između obične i inverter klime?
Obične on/off klime mogu uglavnom da rade do smrzavanja u spoljnoj jedinici oko -5 stepeni. Njihov kompresor ili ne radi uopšte ili radi u punom kapacitetu. Inverter klima je namenjena za grejanje i uspešno će vas grejati i na -15 stepeni. One osim što rade na veoma niskim temperaturama, znatno je manja i potrošnja struje. Štedljive su, jer je promenljiva potrošnja struje zahvaljujući inverter tehnologiji koja rad kompresora omogućava po potrebi.
O inerter klimama smo pisali i ovde.
10. Kada se uključi da greje, zašto klima ne počne odmah da radi?
Kada uključite klimu, klima će trenutno prestati da radi nakon što joj se krilca za usmeravanje vazduha otvore. Kao i kada je u režimu hlađenja ne kreće odmah da izduvava vazduh, jer bi izduvavala hladan vazduh i stvorila bi osećaj da hladi. Klima će nakon par minuta početi da izduvava mlak vazduh, nakon što ugreje saće na unutrašnjoj jedinici. Kako bi se sistem uravnotežio potrebno je još par minuta.
11. Zašto tokom grejanja, za trenutak, klima prestane da radi i ispušta čudne zvuke, šššš?
Uređaj veoma kratko pređe u režim hlađenja kada greje spoljašnju jedinicu, kada su temperature niske i zbog čega je potrebno odleđivanje spoljašnje jedinice.
12. Zbog čega se povremeno čuje pucketanje iz unutrašnje jedinice?
Pucketanje se čuje usled skupljanja ili širenja plastike zbog menjanja temperature kućišta.
13. Zbog čega se dok je podešena na grejanje na spoljnoj jedinici klime stvara led?
To se može desiti kod starijih klasičnih modela, zbog smrzavanja spoljne jedinice u modu. Kod inverter klima se to retko dešava. Na spoljnoj jedinici se tokom zime može stvoriti led zbog velike vlage u vazduhu. Na zagrevanje prostora vaš uređaj troši svu energiju i ako se desi da se led uhvati na spoljnoj jedinici desiće se sledeće. Klima prestaje da greje vaše prostorije od 5 do 10 minuta i počinje da greje spoljni deo da bi otopila led. Može vam se tada na displeju pojaviti oznaka DF koja označava da je klima ušla u defrost. Čim otopi led na spoljnoj jedinici ponovo će početi da greje unutra. Možda ćete pomisliti da je došlo do kvara i da zato ne greje pa je ugasite što nije dobro. Ostavite je da taj posao odradi i onda će nastaviti uobičajeno da radi. Međutim tada se i nećete mnogo ugrejati s obzirom da ti periodi odmrzavanja spoljne jedinice klime mogu u toku dana i više puta da se ponove.
14. Zbog čega kada je niska unutrašnja temperatura ili spoljna, klima slabo greje?
Klima je toplotna pumpa, a ne električna grejalica. Klima slabije greje, jer niske temeprature dovode do niskog pritiska gasa. Kada je najhladnije ostavite klimu da i tokom noći održava sobnu temperaturu na minimumu 16 ili 17 stepeni i onda ćete kada ustanete ujutru temperaturu podići. Prostorije će se tako bolje ugrejati, a potrošnja struje smanjiti. Ovo je bolje rešenje nego da je samo povremeno uključujete.
15. Zašto nije dobro da tokom leta klima noću radi, za razliku od zime?
Ako su letnje noćne temperature visoke, uključite je da radi na minimum. Ako je temperatura mnogo snižena pomoću klime, tokom sna kada se telo hladi ujutru se može desiti da se probudite prehlađeni i sa bolovima u mišićima.
Tokom zime, ako koristite inverter preporučuje se da radi noću, jer kako bi se zagrejao prostor potreno joj je određeno vreme. Tako se ne bi gubila energija. Samo je smanjite na nekih 15 stepeni, jer je ta temperatura najbolja za san.
16. Zbog čega klima zimi ispušta vodu iz spoljne jedinice, a leti iz unutrašnje?
Na hladnim delovima klime voda koju ispušta je kondenzat. Od snage uređaja i od vlažnosti vazduha zavisi količina vode i tokom leta, na primer po satu može biti i do litar. Režim hlađenja koji se koristi leti dovodi do hladne unutrašnje jedinice i na njoj se kondenzuje vlaga iz vazduha. Režim grejanja se koristi zimi i tada je hladna spoljna jedinica i onda počinje voda da izlazi iz nje.
17. Kako da se poboljša vazduh u prostoriji i da li je koristan jonizator?
Uređaji koji smanjuju količinu jona u vazduhu dovode do zdravstvenih problema poput nesanice, glavobolje i nervoze. Za zdravlje disajnog sistema i organizma joni su veoma korisni, jer su te čestice vazduha nabijene elektricitetom. Na najmanju moguću meru su svedeni negativni efekti kod klima koje imaju jonizator.
18. Da li je klima opasna po zdravlje?
Te opasnosti po zdravlje se odnose na velike klimatizacione sisteme, jer se u tim kanalima za odvod vazduha razvijaju bakterije zbog povećanja vlažnosti vazduha. U domu je važno zadatu temperaturu pravilno podesiti i paziti da strujanje vazduha ne bude usmereno direktno u vašem pravcu. Najugroženiji su: oči, sluzokoža nosa, nožni zglobovi, vrat i drugo.
19. Da li je strah od korišćenja klime opravdan?
Bez klime ne možemo. Ako se pravilno koristi nema nikakve opasnosti od negativnih posledica. Potrebno je obratiti pažnju na temperaturu koju podesite, vlažnosti i strujanja vazduha, i o mikrobiloškom kvalitetu vazduha koji se udiše. Ako se klima ne održava, neprijatno će mirisati i kvalitet vazduha će biti loš. Gljivice, plesni i bakterije su plodno tlo za razmnožavanje unutar klime gde se nalaze prpljava, vlažna i tamna mesta. Samim tim mnogi će osetiti i brojne tegobe, poput suzenja očiju, nadraženost grla i nosa, svrab, kašalj, psihički umor, glabobolju, česte infekcije disajnih puteva. Kako bi sve ovo izbegli, redovno čistite filtere. Kvalitet vazduha u prostoriji zavisi od čistoće filtera u unutrašnjoj jedinici. Neke filtere je potrebno čistiti godišnje, mesečno ili nedeljno u zavisnosti od samog filtera, pušača, namena prostorije. Nesmetan rad klime i protok vazduha zavisi od čistoće uređaja.
20. Zašto se ponekad oseća neprijatan miris iz klime?
Štetne čestice poput prašine često se zadržavaju u kadici gde se skuplja voda tokom dužeg korišćenja klime. Ako klimu nekoliko meseci ne koristite, u toj vodi stvoriće se bakterije koje materije razgrađuju i tako dolazi do neprijatnih mirisa. Samo očistite posudu i tako ćete otkloniti neprijatne mirise i odstraniti bakterije. Tako je i sa filterima. Pre i nakon svake sezone hlađenja ili grejanja, dobro ih operite i tako ćete produžiti vek trajanja klime, sačuvati zdravlje, jer ono što klima izduvava u prostoriji mi udišemo i neće biti neprijatnih mirisa.
21. Koji je uzrok lošeg kvaliteta vazduha?
Uzrok lošeg kvaliteta vazduha u prostorijama koje su klimatizovane je što uređaj ne održavate i ne čistite filtere.
22. Koliki treba da iznosi razmak između spoljne i unutrašnje jedinice?
Do 3 metra je normalan razmak između spoljne i unutrašnje jedinice. Preporučuje se da bude što kraća cevna instalacija, jer će tako bolje raditi klima. Toleriše se i do 6 metara kako bi nesmetano radila. Granica je do 10 metara ako ne postoji druga mogućnost.
23. Šta su nergetske klase klime i šta znače EER i COP koeficijenti?
Ukratko rečeneo, najbolja je A klasa, dok je u Evropi zbog uticaja na okruženje izbačena iz upotrebe G klasa koja je bila najlošija. Uvedene su nove enrgetske oznake tako da najveću uštedu energije na računu za struju kao i najefikasniji su oni modeli koji imaju oznaku D (nekadašnja oznaka A+++), oznaku E (nekadašnja oznaka A++) i oznaka F (nekadašnja oznaka A+).
Energetska klasa se dodeljuje na osnovu koeficijenata: COP i EER. Odnos utrošene električne energije i emitovane toplotne energije predstavlja COP koeficijent. Odnos utrošene električne energije i emitovane energije za hlađenje predstavlja EER koeficijent.
24. Koje su dobre, a koje loše strane klime?
Dobre strane i prednosti klime su:
- tokom zime se možete grejati, a leti hladiti
- najekonomičnije su u potrošnji struje i energiji koju emituju
- tokom cele godine konstantno održavaju istu temperaturu
- jednostavne su za korišćenje
Loše strane i mane klime su:
- Efikasnost klima je promenljiva na izuzetno niskim spoljnim temperaturama. Ako se redovno održavaju i servisiraju, nema negativnih strana uređaja.
