Bio kese
O životnoj srednini mora da se vodi računa, jer osim ove nemamo drugu planetu. Svakodnevnom upotrebom biorazgradivih materijala štitimo životnu sredinu.
Prilikom kupovine nekog proizvoda važno je i koje i kakve kese koristimo prilikom pakovanja. Danas se koriste one sa oznakom „biorazgradivo“.
Sedamdesetih godina prošlog veka papirne kese su zamenjene plastičnim kako bi mogle da se koriste više puta. Vremenom su plastične kese postale proizvod za jednokratnu upotrebu i godišnje se proizvodilo oko 1 000 milijardi. Plastični otpad se nagomilavao i postao veliki problem, a posledice zagađenja po životnu sredinu ogromne i pogubne.
Biorazgradive kese mogu da podnesu teret i napravljene su od prirodnih materijala. Od običnih plastičnih kesa su lakše. Lakoću i čvrstinu im omogućava polietilenska folija od koje se proizvode. Ove kese ne ugrožavaju životnu sredinu i poseduju žig koji je zakonom o biorazgradivosti i uređen.
U cilju očuvanja životne sredine u sve svoje maloprodajne objekte Tehnomedia je među prvima uvela upotrebu biorazgradivih plastičnih kesa.
U proizvodnju biorazgradivih kesa koje koristi naša kompanija dodat je aditiv D2W koji običnoj plastici menja svojstva i čini je biorazgradivom. Oko četiri godine je vek trajanja kesa. Ove kese bez štetnih ostataka se razgrađuju 100 puta brže od standardnih. Ti molekuli prilikom razgradnje su dobri za nikroorganizme iz prirode. Voda, humus i ugljen – dioksid su produkti razgradnje.
Za biorazgradive kese postoje dve vrste plastika: na biobazi ili skrobnoj bazi-hidrorazgradive. One se prave od pšenice, kukuruza ili kropmpira. Pod propisanim uslovima moraju se raspasti 90 % za otprilike 180 dana ili manje. Biorazgradive kese sa aditivima – fotorazgradive ili oksorazgradive nastaju tako što se polietilenu obične plastike dodaju aditivi. Reaguju na kiseonik, bakterije i UV zračenje sunca i tada započinje raspadanje. Za raspad im je potrebno od 6 meseci do 2 godine.
O kesama…
Obične plstične kese su prvi put proizvedene 1977. godine. Kese su pravljene od plastike, odnosno nafte prirodnog gasa iz koga se dobija plastika polietilen. Polietilen prirodno ne truli. Raspada se na otvorenom od 400 do 1 000 godina. Tamo gde nema kiseonika i sunca u zemlji i na deponijama potrebno je milijardu godina. Kese se mogu videti svuda: u zemlji, po drveću, na ulicama, u rekama, okeanima…Polietilen u zemlju i vodu prodire i truje je, jer je potrebno mnogo godina da se raspadne i pretvori u prah. One su stigle čak i do Antartika. Svakog sata do okeana stigne 2,5 miliona bačenih kesa.
Kese su tihe ubice, jer sadrže toksične materije otrovne teške metale. Spaljivanjem se oslobađaju otrovni gasovi, POPS, dioksini i teški metali izazivači raka. Opasan je i njihov otrovni pepeo. Idealni su prenosioci bakterija.
Prema istraživanju Svetskog fonda za prirodu (WWF), svaki čovek nedeljno pojede oko 5 grama plastike.
Biorazgradive kese sadrže “oxo” aditive koji poboljšavaju razgradnju tako da će se razgraditi za par godina.
Kucnuo je poslednji čas kada moramo da se prizovemo pameti i živimo ekološki i na taj način sprečimo klimatske promene, uništavanje životne sredine, okeana i voda. Rešenje je jednostavno. Potrebno je da ređe kupujemo nove i stvari koristimo više puta.
