Domaćica da budem!

Srećan Uskrs svim verujućima i neverujućima! Bez obzira na obzir svi vredno farbaju jaja i kupuju čokoladne kokice, pipice, zekice i jaja.

Sve sam lepo zapamtila i mama mi je sipala u moju lepu glavicu informacije koje su se primile i tu ostale zauvek da su jaja simbol života, crvena su zbog Isusove krvi, al ne mogu da se setim otkud sada zekonje tu i šta oni rade s kokicama i jajima? Kao simbol su plodnosti ali šta će u tim kombinacijama, nemam pojma i kakve veze ima što skakuću i što su brzi i ušati i mekani i slatki.

Iz misli me trže moj tvorac nakon što je ropćući uspeo da dovuče 5 kartona onoga što koka daje i samo reče:

“Evo vam jaja i sada je na vas red”.

Farbologija može da počne. Pripremila sam živce, krpe, boje, rastvor vode, sirće i krećem u više nivoa.U ovo vreme odajemo poštu obojenim jajima tako što ćemo skinuti sve svece i bogove, čitavu floru i faunu sa nalepnica i staviti ih na jaje. Naravno nalepnice se tako fino odlepljuju da se cvet pretvara u kofu, žirafa u ćopavog vrapca, a dete ostaje bez trupa i jednog oka.

“Coko najzdravija su jaja ofarbana u lukovini,” dobaci baba iz sobe i obezbedi sebi psihičku stabilnost.

Sada kad krenu da predlažu, pa da savetuju pa da mudruju ima da oteknem do neslućenih dimenzija.

“More stalno neko nekog farba i muka mi je od toga više i ako me iznervirate ima da odem i kupim jaja za koje boja nije bitna a farbanje nije potrebno – čokoladna, “ kažem ja.

Najlepše u svemu je što ne farbate samo ljusku jajeta nego prodrete do žumanceta, pa lepo obojite i lonac i ruke, a i šporet, što da ne kad je krenulo tim redom malčice i zid da se nafajta. Lepota. Da se pamti.

“Dobro de, odmah se ljutiš babino. Ajde, ajde polako. Nego šta ćemo da ručkamo lepo danas. Rekla si da ćeš da nas iznenadiš ručkom u tvojoj režiji,” podseti me staramajka.

Auuuu. Uvek mi prvo pogled privuče kako brzo i lako da pripremim ručak i slične savete. Ali džaba. Nije sve za svakoga. Kao, mora da se kuva s ljubavlju da bi recept uspeo, ma važi. Džaba tolika ljubav prema mladom pilencetu i batačićima kad mi uvek malko pregore i zalepe se za tepsiju. Zato uvek pre šetnje za povraćaj sebi nakon uzaludnog truda i zagorelog specijaliteta moram da unesem brufen od 400.

Volim da jedem ali da vam priznam nešto i nisam neka domaćica. I zato sam kupila aparat za sporo kuvanje CrockPot i nema greške. To je čaroban lonac-šerpa i sve namirnice stavite unutra i podesite dugmence i gotovo. Šerpa sve sama radi i krčka, a za to vreme ja sam u hibernaciji.

“Coko stiže ti pomoć”, viknu baba.

Okrenem se, a ono ulazi moja Taki.

“U pravi čas si stigla. Kupila sam šerpu za sporo kuvanje. E povadi sve zeleniše što imam u frižideru i ono pilence malo secni i stavi u tu moju šerpu. Dok se sprema ručak mi ćemo da kafenišemo i da mi izraportiraš sve nove kombinacije koje si čula i tračeve. Hoćeš?”

“E ova šerpa super izgleda. Nisi je prijavila. Ček da vidimo šta piše za nju. Super krčko je snage 230W, kapaciteta 5,7 l, za otprilike 6 osoba, ima digitalnu kontrolnu tablu i temperatura kuvanja ili dinstanja ne prelazi 100 °C i prilagodljivo vreme kuvanja. Coko, vidi piše na netu da može da se ostavi uključena i do 20 sati i priprema sve. Soseve, supe, čorbe, umake, razne poslastice, slatka, džemove, zimnicu, sve vrste mesa, sarmu, paprikaš, gulaš, kupus, pasulj, mućkalicu, razne poslastice i još mnoga druga jela koja će se savršeno ukrčakti. Hrana se priprema na nižoj temperaturi od uobičajene. Kao krajnji rezultat se dobija izbalansiran obrok.”

“Znam drugarice, pa zato sam i kupila ovaj super krčko. Pa i Coka domaćica da bude.”

“Čitam ti dalje. Ima funkcije: sporog kuvanja, dinstanja, pirinač i testenine, automatsko zagrevanje, podgrevanje, kuvanje pod pritiskom, meko kuvanje, funkciju prženja…”

“Tokom krčkanja namirnice neće promeniti ukus zahvaljujući ravnomernoj raspodeli toplote. Hrana je topla i vruća, a termoizolovane ručke su hladne. Hranljivi sastojci, vitamini i minerali ostaće sačuvani, dok se na primer sve najbolje iz hrane uništi ako se kuva blizu tačke ključanja. Šporet, posebna šerpa i druge posude vam neće trebati, već sve namirnice stavite samo u ovaj aparat. Hrana neće iskipeti, neće zagoreti, neće se prekuvati. Sa sporim kuvanjem sve ostaje u aparatu. Sačuvaće se intenzivan ukus i aroma, jer se hrana priprema u sopstvenom soku. Ona ima svoj sopstveni ukus i neće biti potrebno da je previše začinite. Prilikom njenog pripremanja nema isparavanja, a svi hranljivi sastojci namirnica kao i voda se zadržavaju.”

“A bre ko navijena samo melješ. Sve sam to već proučila. Nego guli to povrće tamo i stavljaj u šerpu, pa da si mi pričamo ono naše.”

I dok se smejuljimo tako, mislim se nešto preživeću valjda pune stolove ovih dana. Oči gladne. I samo se tovarim: sarme, ruska salata, mimoza salata, pečenje, ren, torte… Želudac mi već plače. Da li ću da se izborim sa hranom, jer testament nemam, ali ako ste zainteresovani ostaviću vam kuvana jaja iz mimoza salate, zamrznute sarmice u vinovom listu i kolače.

U omiljene farmerke koje kao da su se skupile od stajanja ne stajem više od novogodišnjih praznika. Ko zna još koliko će zemlja morati da napravi krugova oko Sunca da se vratim na staru kilažu. Ma, misliću o tome sutra, što bi rekla Skarlet O‘Hara u “Prohujalo sa vihorom”, još samo i Prvi maj da preguram.

Odoh da se kotrljam i grokćem.

Voli Vas vaša Tehno Coka!!!