Bitcoin i elektronski otpad
Neka istraživanja su pokazala da jedna Bitcoin transakcija zagadi prirodu kao dva bačena telefona iPhone.
Ekološka šteta rudarenja
Kako bi sve bilo isplativo, prilikom kopanja kriptovalute važno je obezbediti jeftinu struju i ohlađen prostor. U poslednje vreme je tržište kriptovaluta nestabilno. Korišćenje i plaćanje kriptovalutom unutar zemlje je donela Kina. Ova zemlja je uvela velika ograničenja i naglo je pala cena Bitcoin-a. Svojevremeno je Ilon Mask izjavio da će njegova kompanija početi da prima Bitcoin za kupovinu Tesla električnih vozila, ali je ubrzo odluka promenjena s obrazloženjem da kopanje Bitcoin kriptovalute po okolinu ima štetan uticaj. Mask je objasnio da se za kopanje Bitcoin kriptovalute i transakcije i dalje koristi velika količina fosilnih goriva, naročito uglja. U ruralnim oblastima Kine se nalazi 75% Bitcoin rudara, jer se tu dobija jeftina struja iz termoelektrana. Kina je po potrošnji struje usled kopanja kriptovaluta pretekla potrošnju Saudijske Arabije i Italije zajedno.
Nestabilno tržište
Mnogi navode da uprkos tome što je kriptovaluta dobra na mnogo nivoa i ima budućnost, ne sme zbog toga da trpi životna sredina. Prema nekim istraživanjima za rudarenje Bitcoin kriptovalutom za godinu dana se potrši struja kao što bi je utrošila čitava Holandija. Većina električne energije stiže iz termoelektrana. Trenutno najveći problem rudarenja kriptovaluta je potrošnja struje.
Prijavljivanje transakcija sa kriptovalutama većim od 10 000 dolara poreskoj upravi naložiće novi zakon Bajdenove administracije. Ethereum prelazi na 2.0 protokol, najavila je fondacija Ethereum. Više neće biti potrebno kopanje, već za ovu mrežu potrošnja struje biće za 99,95% smanjena.
Zanimljivost
Podsticanje kopanja kriptovaluta omogućila je Iranska vlada ispod američkih sankcija zbog većeg priliva novca u zemlju. U većim gradovima je zbog toga došlo do nestanka struje i dok se nije stabilizovala energetska mreža vlada je primenjivala zabrane.
Rudarenje štetno za životnu sredinu
Godišnju emisiju od približno 800 tona ugljen-dioksida (C02) je prouzrokovalo veb rudarenje tokom 2018. godine i potrošnju do 18,8 gigavata električne energije. Primera radi to je potrošnja energeije cele Poljske. Istraživanje kompanije Kaspersky je pokazalo da je strašan globalni uticaj veb rudarenja. Prema njima, količina energije potrošena putem veb rudarenja može biti i do 1.670 MWh. Kako navod iz kompanije Kaspersky, “Ako to pretvorimo u emisiju ugljen-dioksida po globalnom proseku Međunarodne agencije za energiju (IEA), to je jednako sa oko 800 tona CO2 emitovanih u atmosferu u 2018. godini“.
Stručnjaci
U decembru u štampanom izdanju elektronske knjige Resources, Conservation and Recycling autori koji su naučnici, ekolozi i istraživači objaviće svoje procene različitih uticaja modernih tehnologija na životnu sredinu sa posebnim osvrtom na Bitcoin i druge kriptovalute. Posebno su se bavili vekom trajanja komponenti i uređaja kojim se Bitcoin kopa odnosno rudari i zaključili da je to do 1,3 godine. Potrebno je nakon toga stare komponente ili uređaje zameniti novim. Uglavnom su to skuplji i moćniji modeli. Zaključak je da Bitcoin mnogo troši struju, loše utiče na ispuštanje CO2 u atmosferu i pravi elektronski otpad.
Istraživači su naveli: “Kao rezultat kratkog trajanja opreme za rudarenje, procenjujemo da cela Bitcoin mreža trenutno prolazi kroz 30,7 metričkih kilotona opreme godišnje. Ovaj broj je uporediv sa količinom otpada male IT i telekomunikacione opreme, koju svake godine proizvodi zemlja veličine Holandije.”
Britanski list The Guardian je napisao da svaka Bitcoin transakcija napravi elektronskog otpada kao da se u prirodu bace dva iPhone 12 mini telefona, odnosno svaka Bitcoin transakcija stvori oko 272 grama elektronskog otpada.
Elektronski otpad…
U 2019 godini je generosano više od 53 miliona tona elektronskog otpada, a do 2030. godine procenjuje se da će porasti na 74 miliona tona.
Konstantno se na tržištu pojavljuju novi uređaji samim tim stvara se velika gomila elektronskog otpada. 112,5 miliona Bitcoin transakcija je ostvareno tokom 2020. godine. Stručnjaci su izračunali sledeće. Ako tu količinu transakcija pomnožimo sa 272 grama i podelimo sa 1 000 kako bi se dobili kilogrami kao rezultat. Za samo godinu dana je to 30.600.000 kilograma elektronskog otpada koji nije odložen i recikliran onako kako treba.
Nemojte bacati svoje mobilne telefone u smeće, jer ko zna gde će završiti, ispuštaće teške metale i toksične materije u tlo i životnu sredinu. Neodgovornom reciklažom ili odlaganjem zagadićete vazduh i vodu.
Kako bi nas bilo što duže i kako bismo opstali na planeti mislite o odlaganju i recikliranju mobilnih i pametnih telefona kao i tehničke opreme i uređaja na odgovarajući način. Mislite i o Bitcoin rudarenju i prednostima i manama, a odluka je na vama.
